To nebi trebalo cuditi jer koliko ih ima da zele sutra bi osvojili azuju i europu
ali mislim da ce prvo ici na afriku zbog zlata i dijamanata
Tu ce biti slijedeci rat, kad zavrsi u Iraku

Sorry sto je offtopic, ali sam stavio potpis i ne piše mi ispod...zašto?

E a pomno pazite šta će se sad dogodit sa S. Koreom.
Kinezi su tu da zapapre stvar!

Fenomen otmica - abdukcija se ne može proučavati uz pretpostavku da naš materijalistički pogled na svet tačno opisuje stvarnost. Uz tu pretpostavku kod ovog fenomena postaje vidljiva samo serija neobičnih iskustava, snolikih sećanja koja se najradije svrstavaju u manifestacije psihičke nestabilnosti, bujne mašte ili čak šizofrenije. Međutim, dokazni materijal na drugoj strani je u međuvremenu toliko narastao, da bi upravo po proklamovanim (mada ne i primenjivanim) kriterijumima tog naučnog pristupa bila potrebna prilična ignorantnost da bi se on odbacio.

Ovaj fenomen se ne može proučavati ni uz važeću pretpostavku da je čovek sam u Univerzumu. Naravno da nije, Univerzum vrvi od života. Čovek nije sam čak ni na Zemlji.

U ovom tekstu se tom vrstom izvođenja dokaza neću baviti. Oni se mogu razmotriti - postoji dovoljno izvora - ako neko smatra da ovaj predmet zaslužuje pažnju, ili ne, ali propustiti da se dostupne činjenice prouče, a zatim imati „mišljenje“ o nečemu, veoma podseća na „mišljenje“ da se jedna baza dobro kombinuje sa onom drugom, mada svi hemijski nalazi ukazuju na suprotno, ili na „mišljenje“ da je koren iz 4 u stvari 1.

U ovom tekstu ću se pozabaviti nekim aspektima ovog fenomena iz perspektive samih otetih, pri čemu će oni biti ilustrovani autentičnim iskustvima, uz napomenu da ovi izolovani primeri nisu usamljeni, već da u obimnoj abdukcijskoj literaturi postoje čitave serije nezavisnih izvešataja koji sadrže te iste elemente.

Važno je naglasiti da ne podrazumevaju sve otmice „privremeno odvođenje“. Mnoge su trajne i veliki deo nestale dece i nestalih osoba spada u ovu kategoriju. Ovo je oblast koja zahteva posebno, dodatno istraživanje, ali u ovom konkretnom tekstu ću se pozabaviti samo klasičnim abdukcijama, koje obuhvataju odvođenje otetog u abdukcijsko okruženje, određene zahvate i njegovo vraćanje. Termin će u tekstu biti upotrebljen samo u tom značenju.

Mnogi dostupni dokazi ukazuju na to da fizičke otmice apsolutno ne bi trebalo isključiti, međutim, većina klasičnih abdukcija ne podrazumeva operacije na fizičkom telu, niti njegovo otimanje. Astralno telo, uzorak duše, naš eterični dvojnik – kako se to sve naziva – je ono na čemu se vrše zahvati.

Opisujući ovaj proces, jedna od žena iz knjige „Oteti“ kaže:
„Stvar karakteristična za moje NLO-snove je bio intenzivan osećaj „Hej, pa ovo je realno, ovo se stvarno događa“. Tipično je da izađem iz kuće i vidim NLO ili više NLO-a na nebu. Oni sleću ili kruže iznad mene. Ovaj put je bilo drugačije, jer sam u trenutku, kada je nastupio osećaj vrtoglavice zbog spiralnog uspinjanja (opisan tokom prethodnog događaja), bila svesna da se nalazim u svom krevetu i da sam povučena i usisana u NLO. Mislim da je moj um bio isisan iz mog tela.“ (Oteti, Poli).

Tako se i ova kosmička utakmica ne vodi za biohemijske proizvode u našem telu – mada se i oni koriste – već za ono što zvanično takođe ne postoji: naše duše. Manje se odvija na fizičkom planu – mada na njemu možemo primetiti efekte ovog delovanja - već na mentalnom i metafizičkom, koji niti poznajemo, niti njime na bilo koji način vladamo. Imamo posla sa bićima koja poznaju našu psihologiju i našu unutrašnju anatomiju mnogo bolje od nas samih. Međutim, možda nam upravo iznalaženje kreativnih odgovora na ovaj pritisak može omogućiti veću prisutnost na tom planu i bolje poznavanje sebe.

I kao što je srednjovekovno istraživanje ljudske anatomije i kasnije mikroorganizama, koji žive u našem okruženju i našem telu, pružilo tačniji sliku o čoveku i omogućilo mu da se bolje zaštiti, tako i istraživanje naše energetske strukture, našeg mentalnog aparata i mentalnog, metafizičkog plana, čiji smo deo, može tu sliku proširiti i pomoći nam da njime ovladamo.

Tvrdnje, kako ispitivanje ove oblasti širi strah i negativnost, ili predstavlja odraz fantazija, je podjednako bazirana na predrasudama kao i tvrdnje srednjovekovne crkve da je proučavanje ljudske anatomije greh protiv boga ili se mogu uporediti sa izjavom da će proučavanje mikroorganizama raširiti negativnost i strah među populacijom.

Međutim, zbog učestalosti ovakvih tvrdnji je verovatno važno još jednom naglasiti da svrha ovakvih tekstova nije zastrašivanje ili obesrhrabrivanje. Njihov cilj je da ljudima, koji se suočavaju sa ovim fenomenom, pomognu da lakše verifikuju svoja iskustva, izađu iz začaranog kruga izolacije i efikasnije se suoče sa njime. Na žalost, sklonost javnosti da ove aspekte naše stvarnosti gura pod tepih i iznošenje sličnih iskustava znalački proglašava za maštarije, čine situaciju, u kojoj se nalaze žrtve abdukcija, još mnogostruko težom, gura ih u izolaciju i čini još podložnijim. Svrha je zbog toga takođe upoznavanje sa osnovnim elementima ove pojave, da bi se razmislilo na koji način joj možemo pristupiti i eventualno pomoći ljudima, koji su njome pogođeni. Kao i uvek, izazov predstavlja i priliku za rast.

Svesna sećanja
Pitanje svesnih sećanja bi moglo da podeli široku i raznovrsnu populaciju otetih na dve velike grupe: one koji imaju svesna sećanja na neobične događaje, susrete sa vanzemaljskim bićima i neobične lucidne snove, i one kod kojih bilo kakva svesna sećanja izostaju.

Kod druge grupe do uvida u doživljena iskustva može doći sasvim slučajno, na primer, podvrgavanjem regresivnoj hipnozi iz sasvim drugačijih pobuda, tokom koje isplivaju neočekivana iskustva abdukcija, a da pre toga nikakva svesna sećanja nisu ukazivala na njih. Ipak, naknadna analiza će po pravilu pokazati pojavu karakterističnih sekundarnih simptoma koji prate ovaj fenomen i uglavnom ostaju neprimećeni.

Druga grupa pokazuje izuzetno šarolik milje iskustvenih obrazaca. To su sećanja kako na stvarne događaje, tako i na neobične lucidne snove, sećanja na susrete, komunikaciju, telepatsko prenošenje poruka i čitavu seriju „neobičnih događaja“. Svesna sećanja pokazuju takvu dinamiku, da bi ih na osnovu analize njih samih, uz pretpostavku da ona odslikavaju ono što se zaista događa, bilo teško složiti u bilo kakvu koherentnu sliku.

Na pitanje zašto se svesna sećanja nekada javljaju i da li je reč o spontanom proboju memorije na površinu ili o njihovoj namernoj indukciji bi odgovor mogla da pruži njihova analiza na pozadini do sada sakupljenih činjenica o ovom fenomenu.

Svesna sećanja se neretko odnose na harmonične susrete sa vanzemaljskim bićima, tokom kojih se često javljaju i religijske figure, već prema verskoj orijentaciji otetog, drage umrle osobe, a vanzemaljci predstavljaju kao blagonaklona bića. Međutim, simptomi post-traumatskog stresa, emocionalna nestabilnost, anksioznost, smetnje u spavanju, depresija i druge psihičke i fizičke promene (biće opisane detaljnije u II delu), koje po pravilu prate kontinuirano iskustvo otmica, ukazuju na to da nije reč o harmoničnom događaju. Podvrgavanje regresivnoj hipnozi pruža po pravilu potpuno drugačiju sliku.

Na osnovu toga se teško može pretpostaviti da je reč o spontanom probijanju „memorije“, jer ta sećanja, koja se navodno probijaju, jednostavno ne odgovaraju onome što se zaista događa. Mnogo pre bi se moglo pretpostaviti da je dokazni materijal o postojanju abdukcija već prilično narastao i da ga je u trenutku, kada ga više nije moguće delotvorno sakriti, potrebno predstaviti u drugom svetlu, koje više pogoduje vanzemaljskoj agendi. Scenariji virtuelne stvarnosti i paravan-memorija, ispod kojih se pomalja potpuno drugačija slika, govore u prilog ove teze.

Zbog toga, kada je reč o svesnim sećanjima, možda uvid u sekundarne simptome, izgubljeno vreme, modrice prilikom buđenja, karakterističnu paralizu i ostale prepoznatljive elemente može pružiti čvršći i pouzdaniji temelj za istraživanje ovog fenomena od primarnih simptoma, koji obuhvataju sećanje na same susrete i ono što se događa tokom njih.

U nastavku ću navesti nekoliko karakterističnih i prepoznatljivih elemenata, koji su se javili u okviru jedne prepiske tokom samo nekoliko razmenjenih poruka. Prepiska neće biti objavljena zbog zaštite privatnosti.

1. Serija tzv. neobičnih događaja, praćena vizijama, viđenjima neobičnih bića i slično u kojoj je teško prepoznati bilo kakav jasan obrazac – kao tzv. gornji sloj iskustva.
2. Sećanja na lucidne/budne snove sa karakterističnim (mada uvek jedinstvenim) tzv. abdukcijskim scenarijom uz snažan osećaj potpune realnosti.
3. Vanzemaljski kontakt tokom tih „snova“.
4. Telepatska komunikacija sa ovim bićima.
5. Kontakt od ranog detinjstva, ovde, kao i veoma često, poznat iz razgovora sa drugim članovima porodice.
6. Telepatska komunikacija u budnom stanju od ranog doba.
7. Buđenje sa modricama za koje nema objašnjenja.
8. Viđenje neobičnih svetala, neobične promene svetla i senke.
9. Buđenje u okrenutom položaju. (takođe: odeća u neredu, okrenuta spavaćica i sl.).
10. Karakteristično zujanje u uhu. U ovom slučaju je uticanje na misli jasno prepoznato.
11. Uspostavljanje „poverenja“ tokom kontakta, takozvana trankvilizacija,
12. Povećanje psi-sposobnosti uz istovremenu emocionalnu ranjivost (ovaj element je često praćen sećanjima na budne snove sa specifičnom obukom).
13. Pokušaj instaliranja „misije“ (koji na žalost ponekad uspeva):
14. Takozvana „žetva emocionalne energije“ tokom iskustava,
15. Srozavanje slike o sebi, indukovanje slike o sopstvenoj negativnosti.

ako vas vise zanima otidite na stranicu Izvor